Пројекат „Акивно старење“ је званично завршен. Пројекат је финансирала Европска унија и намењен је старијој популацији. Путем библиотерапије се разговарало о књигама на мало другачији начин. Оне су биле повод да се пронађемо заједно и реализатори пројекта и учесници програма. Теме су биле шаренолике, али су дирале све оне битне елементе живота који се води када имате 50+, 60+… било је и оних који су имали 80+, али су пленили својом виталношћу.
Тим Удружења „Млади и игра“ мислио је да је ово крај, али они, којима је пројекат намењен, не мисле тако. Њихова следећа тема је „Међуљудски односи“ и питање: „Кад се видимо следећи пут?“, говори да смо пронашли тако добар начин да превазиђемо формалности и наставимо у истом ритму. Без обзира што је пројекат завршен, ми настављамо да једни другима будемо подршка у овим смутним временима. А то је понекад само људима потребно и у исто време само то је довољно. Подршка.
Тема овог дружења била је Радост. Мноштво цитата из различитих књига, размене искустава, прављење дистинкције између радости и среће и дошли смо до закључка да „Радост јесте чекање среће“.
Из анкете смо сазнали да је библиотерапија донела радост у дан оних који је посећују већ месецима. Дељење осећања јесте велика радост код полазника.
Подељена срећа је три пута већа
Из књиге „А, деда…“ ауторке Миланке Станкић прочитано је неколико прича које говоре о важности разговора са унуцима. Међу полазницима библиотерапије, очита је веза радости и сусрета са унуцима.
Домаћини у Геронтолошком клубу Центар 2 су сваки сусрет обогатили својим осмесима, љубазношћу и учинили су да се организатори осећају не као гости, него да су и сами домаћини.
Посебну захвалност дугујемо Ранки Кашиковић која је дивна спона између организатора и учесника пројекта Активно старење. Сваки сусрет је својим осмехом, кафицом и чајем употпунила и наша Биљана Билић.
Јесен је и формално и метафорично ту. Али ми са библиотерапијом чекамо нека нова пролећа.