Човек само срцем добро види. Суштина се очима не да сагледати.
Љубов и Нађа су ауторке овог цртежа.
Мислите ли да је случајно да је илустрација причи о љубави нешто што је нацртала једна Љубов. Да ли је нада све што нам треба да се држимо и одржимо у животу. Веру морамо да пронађемо у себи самима.
Дружења у Геронтолошком клубу Центар 2 добијају свој оквир према мери и предавача и учесника, могло би се закључити према снази мисли које су преточене у речи. На прошлом састанку је изгласана љубав као тема. Страх је био у фокусу на том састанку, па се прелио на тему љубави. „Мали Принц“ је књига која је преведена на 361 језик и дијалекат. Мало недостаје па да је сваки дан у години можемо читати на другом језику. То мало можемо сами надоместити преводећи је на неки свој језик оних дана када смо срећни, заљубљени, уплашени…или какви све умемо да будемо.
Детаљ са дружења.
Пустињу улепшава то што се у њој негде крије бунар…
Трагајући за љубављу дотакли смо и личног и оног што је видљиво и оно што скривамо. „Мој Мали Принц“ аутора Срђана Хулака нам је помогао да разумемо различите врсте љубави.
Библиотерапија на овим нашим дружењима поприма обрисе нечега што нам је свима потребно – да смо ту да бисмо нешто рекли, али и да би нас неко чуо. Вероватно и разумео. Књиге које бирамо нам помажу да схватимо да нисмо сами, постоји неко баш као ми тамо негде који је нашао решења чак и за наш проблем.
